Postavljanje pitanja Bogu

 

Deca postavljaju najbolja pitanja. Jedno od najpopularnijih u porodici postavilo je naše trogodišnje dete:

„Tata, zašto imamo dve ruke?”

Najbolji odgovor kojeg se moj suprug setio glasi:

„Pa, pretpostavljam da je bolje nego jedna, ali ne baš toliko dobro kao tri…“

Pravo zadovoljstvo, kad smo okruženi decom, predstavlja njihova prirodna znatiželja o svetu oko njih i interesantna pitanja koja nam postavljaju. Njihova pretpostavka je, naravno, da će odrasli imati sve odgovore. Deo putovanja svakog roditelja jeste spoznaja da ne možemo odgovoriti na sva ta pitanja, ali to je vrlo zabavno pokušavati.

Pitanja su dobra. I one među nama koji su roditelji dečja pitanja nikad ne umaraju (previše). Ali šta je s postavljanjem pitanja Bogu? Mnogi od nas dođu do mesta na putovanju vere gde se osećaju kao da više ne mogu da postavljaju pitanja Bogu; možda se plašimo odgovora ili osećamo da je pitanje preteško. Možda sumnjamo u našu sposobnost da čujemo Božiji odgovor ili se plašimo njegovog ćutanja.

Veoma je važno da ne izgubimo tu detinju slobodu da postavljamo pitanja našem nebeskom Ocu. Činjenica je da je ključni deo našeg putovanja učenje kako da bolje čujemo Božiji glas postavljanjem pitanja Njemu i da slušamo kakav odgovor nam daje.

Dobro je da podsetimo sebe na Božiju neverovatnu mudrost da onaj koga slavimo ima odgovor na svako pitanje koje bismo ikad mogli da mu postavimo:

Sve ovo dolazi od Gospoda nad vojskama, čiji je savet divan i mudrost veličanstvena. (Isaija 28:29)

O, dubino Božijeg bogatstva i mudrosti i znanja!  (Rimljanima 11:33)

Hrist, u kome su skrivena sva blaga i mudrosti i znanja. (Kološanima 2:3)

Ovi stihovi ukazuju mi na to da je uvek vredno zastati i postaviti pitanja Bogu o svakom aspektu mog života i sveta oko mene. Želim da naučim kako se oslanjati na Njegovu mudrost i savet i verovati Njegovoj perspektivi. Umesto da srljam u odluke i pretpostavke zasnovane na ograničenom ljudskom razumevanju, treba mnogo više da tražim Njegov savet. Svakome od nas dao je Duha Svetoga, savetnika koji nas uči svemu (Jovan 14,26), pa zašto se ponekad premišljamo da ga pitamo kad nam je potrebna pomoć?

U Bibliji, David je bio neko ko je znao mudrost postavljanja pitanja Bogu. U suštini, ono što ga je činilo drugačijim od Saula bila je njegova voljnost da redovno „traži Gospoda”, kao što vidimo u sledećim stihovima:

David ponovo upita Gospoda, a Gospod mu odgovori…  (1. Samuilova 23:4)

Saul je poginuo zato što je bio neveran Gospodu. Nije se držao reči Gospodnje i čak je i medijuma pitao za savet, a nije pitao Gospoda. Zato ga je Gospod pogubio i predao carstvo Davidu, sinu Jesejevom. (1. Letopisi 10:13-14)

 

Ovo su neki jednostavni koraci koje možemo načiniti ka traženju mudrosti od Boga postavljajući mu pitanja na način koji će produbiti naš hod s Njim: 

 

1. Suoči se sa strahom

Veoma je važno prepoznati da se neki od nas plaše postavljanja pitanja Bogu, tako da je prvi korak prepoznavanje ovih strahova – možda je to strah da nećemo dobiti odgovor ili strah da ćemo dobiti odgovor koji nam se ne sviđa. Koji god da je strah, možemo ga predati Bogu i verovati da su Njegova ljubav i milost dovoljne da se suočimo s njim.

2. Dođi kao dete

A Isus pozva  k sebi jedno dete, postavi ga među njih, pa reče: „Istinu vam kažem: ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Ko se ponizi kao ovo dete, najveći je u Carstvu nebeskom.” (Matej 18:2-4)

Kad je naš stav kao u malog deteta i kad pristupamo Bogu kao našem ljubljenom nebeskom Ocu, mi se nalazimo na najboljem mestu za postavljenje pitanja Bogu i slušanja njegovih odgovora. Ponekad će to značiti da se rešimo cinizma, sumnje i besa; to će uvek podrazumevati biranje poniznog srca i odluku da mu verujemo. Sigurna sam da su se deca koja su prišla Isusu zabavljala postavljajući mu svakakva pitanja.

3. Zapiši svoja pitanja… i Božije odgovore

Savršeno validan odgovor na ovu temu bilo bi: „Sve razumem u vezi s postavljanjem pitanja Bogu, ali kako da znam da mogu čuti odgovore?”.

Zapisivanje ili vođenje dnevnika jedan je od najboljih načina da čuješ Božije odgovore: to je mesto gde zapisujemo naše razgovore s Bogom. Ja volim da sedim na tihom mestu s dnevnikom uz sebe i nakon jednostavne molitve i slavljenja počnem da zapisujem moj razgovor s Ocem. Ponekad odgovori dolaze odmah, ponekad se pojave dok primećujem različite stvari na koje mi skreće pažnju iz Svetog pisma i dok se bavim svakodnevicom.

Kao i vođenje dnevnika, postoji i navika postavljanja pitanja Duhu Svetom datog momenta, tokom dana, i obično odgovori dolaze u obliku običnih reči ili onog osećaja „da jednostavno znamo“. Otkrila sam, nakon godina praktikovanja ovakvog oblika dijaloga s Duhom, da mogu da ga pitam za moj sledeći korak znajući da će njegov odgovor biti duboki osećaj mira ako sam na pravom putu.

4. Postavljaj prava pitanja!

Naravno da ne postoje dobra ili loša pitanja koja možemo postaviti Bogu: On može da se nosi sa svime što ga pitamo. Ali sam shvatila da postoje odlična pitanja, koja produbljuju moj odnos s Bogom i pomažu mi da se poravnam s njegovom svrhom i zbog toga ovakva pitanja i postavljam.

Volim da se usredsredim na pitanja: KO, KAKO i ŠTA. Na primer, ova pitanja su dobra za početak dana:

●        Koga želiš da ohrabrim danas?

●        Šta želiš da učinim danas za tebe, Sveti Duše?

●        Da li nekoga treba da sretnem danas?

●        Kako mogu danas da pokažem ljudima tvoju ljubav, Oče?

Naučila sam tokom godina, kako se suočavam s bolom i slomljenošću sveta oko sebe, da Bog ne želi da se fokusiram na problem koji je preda mnom, nego da od Njega tražim reči života koje će otvoriti vrata za Njegovo svetlo i ljubav. Jedan od znakova zrele proročke kulture nije da pitamo zašto se loše stvari dešavaju, nego: „Koju reč imaš koja će promeniti ovu situaciju?” Ovo nije da bismo umanjili vrednost pitanja „zašto”, nego da bismo prepoznali da je naša uloga da budemo zagovarači života u svakoj situaciji u koju nas Bog stavi.  

Završiću jednim predlogom za vas: dobro je u ovo doba godine postaviti pitanje: Koju reč imaš za mene za ovu  godinu? Uzmi svoj dnevnik, sedi negde i postavi to pitanje Bogu i slušaj Njegov odgovor.

Ako nekome od vas nedostaje mudrosti, neka je zamoli od Boga, koji svakom rado daje i nikoga ne prekoreva, i biće mu dato. (Jakovljeva 1:5)