UPOMOĆ! NIKO NE SLUŠA!

 

Za nas koji smo oblikovani „proročki“, jedan od izazova u izražavanju našeg poziva i službe na zreo način jeste suočavanje s frustracijom kad nas ne slušaju. Kako da održimo svoja srca ispravnim? Ovaj mesečni blog bavi se ovim pitanjem i napisala ga je Kristina Vanstal, koja vodi Accessible Prophecy u Australiji.

Ponekad bih dobila blog ili proroštvo, i čitajući ga, bilo mi je jasno da je prorok koji ga je napisao frustriran nedostatkom reakcije na svoj proročki dar. Saosećam s tim prorocima. Mogu da osetim koliko su frustrirani i sećam se da sam i sama bila frustrirana i ljuta kad se nisam osećala saslušanom. "Zar ne shvataju da je ovo od Boga?" ili: "Da su me samo slušali, ne bi se našli u ovoj situaciji". Često, kad se nađemo u ovim situacijama, završimo na marginama zajednice, nečujni, i to postaje izvor frustracije, optužbe i osude.

To me navodi da se zapitam, kao prorok, kako da se zaštitim i ne završim na tom mestu. Znamo da je komunikacija dvosmerni proces, pa ako nisam saslušana, možda je problem u tome kako komuniciram, a ne u tome da osoba koja prima poruku ne čuje pravilno? Evo nekoliko misli koje su mi pomogle da upravljam svojom frustracijom i postavim se na mesto gde se proročke reči koje komuniciram mogu dobro primiti.

Prepoznajem da je prorok samo jedan od pet darova koje Bog daje crkvi

Biti prorok nije posebnije od toga da budemo apostol, pastir, učitelj ili evanđelist. Iako moj dar znači da imam snažnu vezu sa srcem Oca, to nije važnije od evanđeliste koji vidi prilike da govori o evanđelju ili učitelja koji pomaže ljudima da razumeju reč Božju. Novi zavet snažno govori o potrebi da budemo deo zajednice i da delujemo kao telo Hristovo.

Ako sam prorok koji iznova izgovara reči osude i optuživanja, ubrzo postajem osoba s kojom ljudi ne žele da provode vreme ni da je slušaju. Učim da cenim zajednicu i verujem da Bog može da govori kroz druge darove i da nisam najvažnija ili superposebna osoba. To je iskustvo poniznosti…

Govorim reči ohrabrenja, utehe i reči koje grade telo Hristovo

„Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost“, kaže Gospod u Jeremiji. Veoma je teško biti dobar prema nekome kad sam frustrirana i iritirana. Ako imam reč koja je više osuđujuća nego ljubazna, učim da je obrađujem s pouzdanim ljudima koji mi pomažu da shvatim kako da je iskomuniciram ili da procenim da li su možda to samo reči koje treba da molim, a ne da ih izgovaram!

Prepoznajem da nekad pogrešim

Iako bih volela da mislim da sam savršena – znam da nisam! Ponekad moje lične agende, povrede, frustracije, ideje i misli izlaze na površinu umesto istinske proročke reči. Stav poniznosti omogućava mi da prepoznajem da možda neću uvek imati pravo, da ću pogrešiti, i to je u redu. Moj identitet leži u odnosu s Ocem, izvan moje sposobnosti da savršeno čujem Boga. Dakle, ako proročke reči nisu saslušane, možda sam ja pogrešila.

Učim da rastem u svom proročkom daru

Važno je da prepoznam da je moj proročki dar kao i svaki drugi dar koji Bog daje. Zahteva od mene da učim i rastem u svom razumevanju i sposobnosti da čujem Boga i da to dobro iskomuniciram drugima. To zahteva strpljenje i upornost da pronađem pravo mesto i ljude koji će mi pomoći da učim i rastem. Duboko cenim proces proročkih grupa „Upoznaj proroštvo“, gde se nalazim u sigurnom okruženju i gde me podstiču i ohrabruju da rastem u svom proročkom daru. Želim da dobro upravljam darom koji mi je Bog dao.

Pronalazim prilike da služim crkvi i ljudima u zajednici u kojoj me je Bog postavio

Moram se pobrinuti da moj stav ne bude „pustite me da vam poslužim čašu razbijenog stakla“, već stav iskrene ljubavi i brige za dobrobit i budućnost ljudi s kojima sam u zajednici. Ponovo, to zahteva poniznost da iskreno služim ljudima na koje sam možda ljuta ili zbog kojih sam iritirana. Kroz ovo sam naučila da treba da verujem vođama koje je Bog postavio nada mnom. To uključuje poverenje u njih kad primenjuju proročke reči koje sam im dala, umesto da im ja govorim kako ove reči treba da budu primenjene. Služiti crkvi znači prenositi reči koje čujem, i pokazivati brigu, podršku i ljubav ljudima s kojima sam u zajednici.

Veoma je zahtevno naći se, kao prorok, izložen frustraciji i besu i osećati da nisam saslušana. Pozivam vas danas da razmislite o tome kako možemo dopustiti Bogu da nam govori o našoj frustraciji i kako da rastemo u svom proročkom daru kako bismo služili telu Hristovom. Slušajući Boga o tome šta leži ispod naše frustracije, rastemo i sazrevamo u našem daru, a zatim uviđamo kako proroštvo zauzima svoje mesto unutar zajednice Hrista kao vredan dar telu.