Upoznaj proroštvo

  Kada si poslednji put čuo Boga da ti govori? Kako je njegov glas zvučao? Da li je bio kao zvuk snažnih voda? Ili je bio tih kao nežan šapat? Kako god da zvuči, čuti Boga da nam govori nam donosi radost. I kao Isusovim učenicima i deci našeg savršenog nebeskog Oca, vrata za njegovo otkrivenje su uvek otvorena. Večno Isusovo   obećanje je da ćemo čuti i prepoznati njegov glas. On ustvari želi da ti čuješ njegov glas. Čuti Boga nije događaj, to je proces – proces u kom se u potpunosti bavimo namerom Božije reči za nas. Prvi deo ovog procesa je Uštimavanje: prepoznavanje i primanje otkrivenja od Boga. I u ovom blogu želim da podelim neke misli u vezi ovog prvog koraka i kako svi mi možemo da pronađemo način da to radimo dobro. Volela bih da svi koji čitaju ovo uhvate viziju toga kako bi to izgledalo za njih da dobiju nezaustavljiv tok otkrivenja direktno iz Očevog srca; jer nam je to obećano kao ljudima  koji žive realnost Jovana 7:38. To je poziv da živimo toliko blizu Božijeg

  Ovaj tekst je napisao Džon Vajt povodom svojih misli i zapažanja o reči znanja, i nastavak je bloga u kom je pisao o vezi između proroštva i govora u jezicima, koji ćete uskoro moći da pročitate na našoj stranici. Skot Bader-Sej u svojoj knjizi “Sleđenje Isusa u kulturi straha” piše: “Ranije sam mislio da u Bibliji anđeli počinju svoje poruke sa ‘ne boj se’ jer je njihova pojava zastrašujuća. Ali sada razmišljam drugačije. Mislim da oni započinju na taj način jer je stišavanje straha neophodno da bismo čuli i uradili ono što Bog traži od nas. Strah nam otežava da zamenimo Isusovu etiku rizika etikom sigurnosti. Na kraju, sleđenje Isusa zahteva da zakoračimo u ‘neustrašivu veru’.” Bog nam je dao neverovatne duhovne darove, ali da bismo koristili ove darove, moramo da stišamo strah i iskoračimo u “neustrašivu veru”. Ovo istupanje u veri može da bude pravi izazov, posebno kada su u pitanju reči znanja. Da li sam ja zaista čuo reč znanja od Boga? I šta ako tu reč govori neko na skupu? A

  Da li ste znali da imate proroke u svojoj crkvi? Efežanima 4 nam jasno govori da je uskrsli Hrist darovao njegovom Telu ovu određenu grupu ljudi, zajedno s apostolima, evagelistima, pastorima i učiteljima. Ove uloge nisu samo za vođe, one su za svakog hrišćanina.   Isus je dao proroke svojoj crkvi! Dakle, čak i ako vam je pomalo nelagodno da nekoga označite kao “proroka”, ipak postoji mnogo njih i oni su tu da “opreme Hristov narod za delo službe, za izgradnju Hristovog tela; Dok ne stignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božjega u čoveka savršena, u puninu Hristovog rasta”. (Ef. 4:12-13) Zaista se nadam da je to vaše iskustvo s prorocima iz petostruke sIužbe. (Veoma sam svesna da postoji mnogo proroka koji ne žive ove stihove, koji nisu ponizno poučili crkvu i proizveli jedinstvo i zrelost – upravo zbog toga toliko čeznem da proroke provodim kroz učeništvo i pomažem im da budu sve ono što Isus namerava za njih da budu.) Dajući proroke crkvi, Isus nam je dao jedan deo