ZAŠTO VOLIMO PROROŠTVO

Ovih dana počinje okupljanje novih proročkih grupa kojima se veoma radujem i tim povodom želim da napišem par blogova na temu zašto toliko volimo proroštvo i zašto želimo i druge da naučimo kako da koriste ovaj predivan dar.  Motivacija za pisanje o ljubavi prema proroštvu bio je i osvrt na proročke reči dobijene tokom 2020. godine. Bilo je onih jasnih, onih za koje je trebalo pitati za još tumačenja, reči koje su mi ulivale hrabrost u nekim teškim momentima i onih koje su donosile nadu za budućnost. Opazila sam oblasti u koje je došla promena usled onog što je Bog govorio i koliko su ljudi koje poznajem bili ojačani proročkim rečima koje su primili i sa njima se povezali.

 Već smo pisali o tome da, proročki dar, iako često osporavan i pogrešno korišćen, kada se upotrebljava na zdrav i odgovoran način postaje veliki blagoslov za izgradnju i osnaženje crkve.

Proroštvo izgrađuje, ohrabruje i teši

Kao što čitamo u 1. Korinćanima 14:3 kroz ovaj dar bivamo ojačani i ohrabreni i upravo najviše proročkih reči spada u ovu kategoriju. Zanimljivo  je  zapaziti koliku važnost Bog stavlja na ovaj dar kako bi on bio kanal kroz koji uliva ohrabrenje i grli nas svojom utehom. Govoriće nama lično a govoriće i da bismo njegove reči preneli drugima. Sećam se kako mi je pre više godina tokom jednog turbulentnog perioda Bog stavio takve misli u srce. Dok sam  jednog popodneva slušala poruku o ljubavi i poverenju između Boga i Davida, čula sam nežan, ali opet i snažan, glas kao odjek u mislima koji je rekao – "Tako i tebe volim". Kada sam shvatila da je to Božiji glas, bilo je čudesno koliko sam ljubavi i ohrabrenja kroz te reči primila. I to u momentu kada sam mislila da mi ne ide baš najbolje. Kada sam mislila da nisam dovoljno blizu Bogu i kako ću morati da uložim veliki trud da se određene promene  dese u mom životu. Međutim, promena je upravo započela  na ovaj način, kroz saznanje da me nebeski Otac voli i da je zadovoljan sa mnom. Ovakve reči nam otkrivaju Božije misli i želje za nas, a to i jeste razlog  zato su toliko važne. One nas hrabre i izgrađuju u identitetu Božije dece. Oslobađaju u nama svesnost kako nas Bog vidi i dovode nas na mesto promene, zahvalnosti i slavljenja.

Proroštvo nam daje plan za molitvu

Još jedan razlog važnosti proroštva jeste taj što nam daje usmerenje kako da se molimo. Pre par dana, učesnica proročke grupe nas je vodila u vežbi slušanja Božijeg glasa kroz ovu temu. Slušali smo kako Bog želi da usmerimo molitve u ovom periodu. Bilo nam je korisno da prepoznamo na šta staviti akcenat u molitvi. Šta će nam pomoći da efektnije molimo. Ima dana kada ili jednostavno ne znamo šta da molimo ili kada naše molitve postanu pomalo suvoparne pa su one više kao neka lista koju čitamo nego što teku iz srca. Tada je potrebno da pitamo Duha Svetog da On pokrene naše molitve. Kada slušamo kako Duh Sveti želi da usmerava naše molitve, usklađujemo se sa onim što On govori i molitva teče pod njegovim nadahnućem. Prepuštamo se njegovom vođstvu. To su molitve u kojima prepoznajemo Božiju volju za trenutne situacije i stanja, pa smo u mogućnosti da se složimo sa njom. Kada molimo na ovaj način, naše molitve postaju snažnije, osveženi smo i jača nam vera da molimo Božiju volju koju On želi da usliši. Dešava se da počnemo da molimo za osobu nešto što je njena očigledna potreba, a u samoj molitvu primimo Božije vođstvo da molimo za nešto sasvim drugačije. Bog nam daje uvid kako moliti iz njegovog ugla za rešenje nekog problema. Upravo taj njegov uvid pomaže prilikom savetovanja ljudi  koji dolaze da traže pomoć. Kada tražimo da čujemo Boga za njih, proročka reč često prodre kroz sve nagomilane probleme i dovede ih na početno mesto promene i obnove.

Proroštvo uklanja prepreke

Upravo taj Božiji uvid koji dolazi kroz proročku reč pomaže da se u nama probudi nada i oslobodi radost usred okolnosti i situacija koje su nam na neki način teške. Takođe, pomaže da se oslobodi potencijal za razvijanje nekog dara jer nam daje motivaciju kako da mu pristupimo ili kako da ga koristimo. Moja prijateljica ima dar za pisanje, njen literarni stil je veoma inspirativan, međutim već duže vreme iz raznih razloga nije uspevala da piše. Kao da je na neki način ta želja da piše ostala potisnuta. Pokušavala je više puta da opet uđe u taj kreativni proces, ali bez većeg uspeha. Čak je imala i osećaj krivice što to više ne čini. Tokom jedne od proročkih grupa u molitvi sam videla kako je uronila u pisanje sa uživanjem i kako se čitavi svetovi rađaju iz onog što piše. Kada sam ovu sliku podelila sa njom primila je veliki podsticaj u tom momentu. Prihvatila je reč sa radošću jer je za nju došla kao motivacija, a ne kao prekor što ne čini nešto na šta je Bog poziva. Proročka reč je u njoj probudila želju da opet piše, što je rezultiralo time da opet pronađe radost u pisanju i počne da to svakodnevno radi. Upravo to  jeste način na koji Bog donosi motivaciju da se aktivira neki naš skriveni potencijal ili prevaziđu prepreke sa kojim se susrećemo u raznim oblastima života.

Ovu su samo neki od razloga  zbog kojih volimo proroštvo i zašto je ono važano, a u nekim od sledećih blogova pisaćemo za šta nam je još dat ovaj predivan dar. Ono što je najvažnije, proroštvo je način da čujemo Boga a divno je čuti glas onog koji nas neizmerno voli.