DA LI BOG ĆUTI ILI GA MI NE ČUJEMO?

Pre nekoliko godina, moj molitveni život je bio prilično oskudan i besplodan. Molila sam se svaki dan, ali odmah nakon molitve zaboravila bih šta sam molila i tražila. Kao da sam samo rekla listu svojih potreba ništa ne očekujući. Takvom molitvom nisam mogla da izgradim svoj odnos sa Bogom niti sam mogla videti Božiju silu u svom životu, niti da li On radi i da li odgovara na moje molitve. Zašto? Zato što nikada nisam pogledala unazad šta sam tražila i nisam očekivala Božiji odgovor na to. Molitva nije samo lista potreba, u molitvi upoznajemo Boga i njegovo srce za nas. Molitva nije samo dijalog ( niti monolog) sa Bogom, to je i doći Bogu u poniznosti i biti svestan Njegove veličine, moći i svetosti, dobrote i ljubavi prema svojoj deci, slaviti ga, razgovarati sa Njim, slušati ga, biti istrajan i nekada samo sedeti u tišini i čekati Njegov odgovor. Ali. . . pitanje je kakav odgovor očekujemo i u kom obliku očekujemo da će doći. Naravno, treba da budemo u iščekivanju Njegovog odgovora ali vrlo često mi očekujemo jedan određen odgovor, na način na koji mi želimo, imajući u glavi kako taj odgovor treba glasi i u kom obliku treba da nam bude ‘isporučen’. Međutim, to ne ide baš tako. Ne zaboravimo da je naš Bog neverovatan umetnik i nije dosadan u načinima na koje nam govori i na koje nam se objavljuje. Naš Bog voli da improvizuje. Pogledajmo samo ovaj svet koliko je raznolik – zar zaista mislimo da Boga možemo staviti u šablon naše percepcije ovoga sveta, naše percepcije samog Boga i onoga šta On može učiniti? Davno sam čitala knjigu od Maks Lukada (Max Lucado) “A Gentle Thunder” i jedan primer slušanja Božijeg odgovora mi je jako govorio. U toj knjizi, ovim primerom pisac nam savršeno prikazuje upravo tu našu vrstu percepcije kako On fukcioniše i primer kako mi svojim ograničenim umom pokušavamo da odredimo na koji način će nam Bog govoriti, a samim time i svoja očekivanja stavljamo u taj šablon razmišljanja. A ponekad, nekada vrlo često, u tim očekivanjima, postavljamo i uslove Bogu. Pa hajde da pročitamo priču: „Bio jednom jedan čovek koji je izazvao Boga da govori: ‘Zapali grm kao što si i za Mojsija, i ja ću te slediti, Bože. Sruši zidove kao što si uradio za Jošuu, Bože, i ja ću se boriti. Umiri talase kao što si učinio u Galileji, Bože, i ja ću te slušati.’ I tako je čovek seo pored žbuna, pored zidova i blizu mora i čekao da mu Bog progovori. Bog je čuo čoveka i odgovorio mu. On je poslao vatru, ali ne na žbun, nego na crkvu. On je srušio zidove, ali ne od cigala, nego zidove greha. One je umirio oluju, ali ne na moru, nego u duši. I onda je čekao na čoveka da mu odgovori. I On je čekao ....... I čekao ....... I čekao ....... Ali pošto je čovek gledao žbunje, a ne srca, cigle, a ne živote, mora, a ne duše, shvatio je to kao da Bog nije uradio ništa. I konačno je pogledao na Boga i rekao: Zar si izgubio svoju silu? A Bog je odgovorio: Zar si ti izgubio sluh?“ MaxLucado, ‘A Gentle Thunder’ Vidite, ne možemo staviti Boga u šablon. Bog nije ograničen vremenom i prostorom. On nam govori kroz raznorazne stvari, kroz stvari koje nam nikada ne bi pale na pamet. Samo kad pogledamo na raznoliki svet oko nas, koliko samo načina i stvari postoje kroz koje Bog može da nam odgovori!!! On nam govori kroz cveće, kroz oblake, kroz prirodu, knjige, ptice, vodopade, mora, pustinje, zrnce peska, dete, . . . sijaset mogućnosti, jednostavno ga ne možemo ograničiti kao što je čovek u datoj priči zahtevao od Boga. Da, Bog će možda govoriti i kroz žbun i kroz vatru i kroz zidove ali na način i u vreme kada On to želi, ali mi nismo u poziciji da zahtevamo i postavljamo uslove Bogu. Jedan od ključeva za rast u proroštvu jeste istupanje u veri i očekivanje Božijeg glasa i njegove poruke za nas ili za nekog drugoga. Proroštvo je aktivan proces, ne pasivan i samim time treba da konstantno budemo u tom stavu iščekivanja. To ne treba da bude stav:’ ja ću da nastavim sa normalnim životom dok Bog ne odluči da mi.govori’. Ne, Bog uvek govori, a mi treba aktivno da ga slušamo i budemo u iščekivanju onoga šta ima da nam kaže, da budemo osetljivi na Svetog Duha. Trebamo biti spremni da iskoračimo u veri i u poslušnosti i da tražimo svaku priliku da proroštvo sprovedemo u delo. Obratimo pažnju na sitnice, na znakove pored puta koje nam on ostavlja, jer. . . Bog govori. On nas poziva: “Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš.” (Jeremija 33,3) Otkrivenje može da ima mnogo prelepih i različitih formi. Kroz jedan oblačak ili cvet na livadi Bog može da pošalje snažnu poruku čoveku. I dok se moliš za osobu ili neku specifičnu stvar u tvom životu obrati pažnju na svoje misli, na poticaje Svetog Duha, na okolinu koja te okružuje, na svoje snove koji mogu biti značajni, na nešto što se ponavlja kao šablon u tvom životu, ili se ponavlja danima - možda to ima neki poseban značaj za tebe i Bog želi da ti kaže nešto, uputi ti poruku. Postavljajte pitanja Bogu i razlučujte u duhu, kao što je u jednom od prethodnih blogova o proročkom procesu spomenuto i ohrabrivano: “Šta ova prelepa slika vodopada zaista znači?” “Šta mi Bog govori kroz taj san o belom konju prethodne noći?” “ Zbog čega mi konstantno donosiš ovu misao u um? “ Zašto konstantno viđam upravo ovu vrstu cveta svaki dan, a nikada ranije ga nisam primećivala?” “ Zašto mi ovo umetničko delo toliko obuzima pažnju?” Ovde se radi o postavljanja pitanja Bogu i pokušaja razlučivanja šta otkrivenje znači i dobijanje pojašnjenja šta nam tačno Bog govori kroz to. Ohrabrujem vas da ponovo pročitate blog o Proročkom procesu - razlučivanje. https://upoznajprorostvo.blogspot.com/2021/04/prorocki-proces-razlucivanje.html?fbclid=IwAR21G4PTsDGdqrEcQQHeludF1DJaWai8w5JD_SBXttVc9Z8g8Mp6wQ8yVJ0