IDENTITET I ODGOVORNOST

 

Lični identitet je jedna od najvažnijih stvari u razumevanju nas samih, on utiče na to kako vidimo život, kako se suočavamo s konfliktima pa i kako da čujemo Boga.

 

Važnost pronalaženja i razumevanja našeg identiteta u proroštvu

 

Jedno od najvažnijih otkrivenja koja možemo dobiti iz Božje Reči jeste razumevanje toga ko smo u Hristu. Nerazumevanje našeg identiteta u Njemu dovešće do toga da živimo daleko ispod svojih prava i privilegija u Hristu.

 

Kao hrišćani mi smo pozvani u predivan odnos s Ocem – dubok i intiman savez s Bogom! Božje dosezanje ljudi i želju za zajednišvom s čovekom vidimo kroz mnoge odnose koji su nam predstavljeni u Bibliji – odnos između Boga i Adama i Eve, Boga i Abrahama, Boga i Samuela, Boga i Davida, Hristov odnos s Petrom, Tomom i mnogim drugima.

 

Zašto je to zajedništvo s Bogom važno za nas

 

Bog nas je pozvao u zajedništvo s Njim, da u Njemu pronađemo sve ono čemu smo ikad težili, da pronađemo sebe. Stvoritelj neba i zemlje želi da ima blizak odnos sa svojom decom i u tom zajedništvu s Bogom mi pronalazimo naš osećaj sigurnosti i pouzdanja – pronalazimo svoj identitet! Biblija nam kaže da smo stvoreni po Božjoj slici (1. Mojsijeva 1:27), samim tim naš identitet je definisan našim Stvoriteljem – mi smo NJEGOVA DECA:

“Vidite koliku ljubav nam je Otac darovao: da se zovemo Božja deca!” (1. Jov. 3:1).

 

Naš identitet – voljena deca nebeskog Oca

 

Mi smo voljena deca savršenog nebeskog Oca. Kad prigrlimo ovu činjenicu, ne moramo se truditi da zaslužimo njegovu ljubav i pažnju, ona je već potpuno usredsređena na nas, na njegovu voljenu decu. Osećamo se povezanima i imamo osećaj pripadnosti, i onda možemo “s pouzdanjem da pristupamo prestolu milosti da primimo milosrđe i nađemo milost kada nam zatreba pomoć” (Jevr.4:16). Drugim rečima, možemo da mu se obratimo u bilo koje vreme, On će nas čuti i govoriće nam.

 

Ovo je istina koja treba da nas definiše – mi smo Njegovi. Istina je da Bog želi da svi ljudi pronađu svoj identitet u Hristu, a prihvatanjem i pronalaženjem našeg identiteta u Njemu, On nas menja, a time se menja i način na koji razmišljamo i živimo. Veoma je važno, u proroštvu, da naša startna pozicija bude: ja sam voljena i moj Otac me prihvata!

 

Važnost zajedništva s Bogom i proroštvo

 

Naše zajedništvo s Bogom je od presudnog značaja da ga čujemo. Ako ne shvatimo značaj i vrednost provođenja vremena s Bogom, nećemo moći shvatiti dubinu Njegove ljubavi i prihvatanja, samim tim nećemo otkriti naš pravi identitet niti promeniti naš način razmišljanja  i onda će naša proročka služba biti zatrovana legalizmom i kontrolom. Bog želi da nam govori, i On uvek govori, ali ako nismo sigurni u njegovu ljubav i našu pripadnost njegovoj porodici, imaćemo osećaj da moramo da radimo više, bolje kako bismo zaslužili privilegiju da ga čujemo, i nikad nećemo biti sigurni da li mi to čujemo Njegov glas ili glas nekog drugog, nego ćemo uvek imati sumnju.

 

Isus je rekao: “Moje ovce čuju moj glas, i ja ih poznajem” (Jov. 10:27). Kad nekoga dobro poznajemo,  iako ga ne vidimo, ipak možemo da prepoznamo njegov glas, zar ne? Zbog toga je važno da provodimo vreme s Njim, da upoznajemo Njega i njegovo srce, um i nameru za ovaj svet, kako bismo prepoznali njegov glas kad nam govori. Otvori uši kad ti govori.

 

Promena razmišljanja vodi ka promeni stila života

 

I upravo u tom bliskom odnosu i prepoznavanju našeg identiteta počinje promena našeg razmišljanja, a zatim i promena stila života. Način na koji razmišljamo u velikoj meri određuje način na koji se ponašamo. Ako verujem u Božju ljubav, da me moj nebeski Otac voli i prihvata bezuslovno, onda će se to odraziti i na moje ponašanje prema Bogu i prema svetu oko nas.

U tom bliskom odnosu s Njim mi učimo tu istinu o nama. Tu se podsećamo da smo Bogu vredni i da, čak i ako zabrljamo, Bog nas i dalje bezuslovno voli. Bog se nikad ne menja. Njegova ljubav prema nama ostaje ista.

Sve što je potrebno to je da težimo bliskom odnosu s Bogom, da provodimo vreme s njim. I kad sednemo da ga slušamo, jasnije ćemo čuti Njegov glas, bićemo prijemčiviji za ono što On želi da nam kaže u vezi s nama samima ili u vezi s nekim drugim.

Seti se šta tvoj Otac kaže ko si ti jer u Njemu možeš da pronađeš svoj pravi identitet. Ti si dete jedinog Istinitog Boga.

 

Naš identitet je u Isusu Hristu, onome koji nas je stvorio.

Ti si dete Božje, prihvati tu istinu i uživaj u njoj. I tad ćeš jasno čuti Njegov glas.

 

Odgovornost: horizontalna perspektiva

 

Poenta hrišćanstva nije samo da budemo spaseni i idemo u nebo, to je samo deo priče. Drugi deo priče, nakon što smo pronašli svoj identitet u Hristu,  je da naučimo da budemo dobri građani kraljevstva, Njegovog kraljevstva, i da obavimo zadatak koji nam je dao. Nije samo važno razumeti svoj identitet, nego je važno i živeti u u skladu sa tim saznanjem ko si ti. 

Svi imamo specifičnu svrhu, viziju i cilj na ovoj zemlji, koja nam je milošću dodeljena. Jednom kada postanemo deo Njegovog kraljevstva, kada ga upoznamo  i ostvarimo taj dubok i blizak odnos sa Njim, mi smo poslati sa tog mesta da izvršimo delo koje je Hrist započeo, deljenje i širenje radosne vesti, evanđelja. Svi imamo različite uloge u Hristovom telu, na nama je da otkrijemo koja je naša uloga i gde Bog želi da nas najefikasnije koristi. Proroštvo nam pomaže u tome - rečima cilja, svrhe i usmeravanja.

Proroštvo igra veliku ulogu u izgradnji Božije crkve ali i dosezanja nevernih. Bog je u svojoj prirodi misijski Bog; dakle ako čujemo njegovo srce i odgovorimo na njegov glas, videćemo da smo poslati na misijsko polje.  Božije srce vapi za izgubljenima, i kada poznajemo njegovo srce znaćemo kako i gde da se postavimo. Bog nam govori da izađemo napolje i služimo njegove izgubljene ovce. Bog ima reči ljubavi, milosti, strpljenja i pripadnosti za njih. Na nama je da iskoračimo u poslušnosti, kada ga čujemo. Dakle proroštvo nije tu samo kao deo našeg odnosa sa našim Ocem u kom uživamo, nego nam daje važnost da se bavimo poslom kralja i da budemo Njegovi poslanici.

Poenta Proroštva nije samo “ Šta mi Bog govori?” nego i “ Šta ću ja da uradim povodom toga?” Znači da proroštvo ima dve strane novčića, jedan je u vezi nas i onoga što smo čuli od Boga, a druga strana je u vezi akcije, preduzimanje koraka u odnosu na ono što smo čuli od Njega. Tu na scenu dolazi poslušnost i istupanje u veri, primena onoga što smo primili od Boga - odgovornost prema zadatku koji nam je dao, da delujemo u Njegovo ime, i širimo njegovo kraljevstvo, da predstavljamo onog koji nas voli.

Mi, koji čujemo Njegov glas imamo odgovornost da govorimo Njegove reči života onima koji treba da ga čuju.