Ako očekujemo da nam Bog govori, verovatno ćemo ga i čuti. Ako ne očekujemo, onda verovatno nećemo.
Razumem da je ovo prilično smela izjava, ali često promatram koliko je to stvarno, kako u svom životu, tako i kod mnogih ljudi koje susrećem. Očekivanje je tako vitalna komponenta u slušanju Božijeg glasa i ako želimo da delujemo u proročkim darovima, moramo imati dobro razvijen stav očekivanja da će Bog danas nešto učiniti i reći.
Očekivanje ide zajedno s Pavlovim ohrabrenjem u 1. Korinćanima 14 : 1 da čeznemo za duhovnim darovima, a naročito da prorokujemo. Ako želimo ove divne darove, pre svega moramo čeznuti za njima, a zatim očekivati velikodušnost i vernost Duha da nam ih da.
Očekivanje dolazi kako sve više i više saznajemo istinu o tome ko je Bog – da je neumoljivo dobar i neverovatno velikodušan – I istinu o tome ko smo mi – voljena deca, ispunjena Duhom istine i otkrivenja. Bog je naš savršeni nebeski Otac koji voli da govori svojoj deci; želi da čujemo njegov glas. Stav očekivanja se neguje ukorenjivanjem u istinu našeg identiteta u Hristu i u svrhu carstva za koju nas je Bog pozvao. Život u Duhu znači da je svaki trenutak svakog dana ispunjen mogućnostima.
Kako bismo rasli u očekivanju, moramo prepoznati stvari koje ga mogu osujetiti, a to su: razočarenje i strah od neuspeha. Moramo istrajati u potrazi za Božijim glasom. Razvijanje očekivanja je svakodnevni izbor i stav koji se razvija. Kad imamo takav stav očekivanja, to znači da smo razvili poseban način razmišljanja: „Ja sam dete Božije; naravno da će mi On govoriti i koristiće me da budem kanal blagoslova za druge. Mogu da tražim njegovo srce za sve koje danas sretnem“.
Svako od nas, kao pojedinac, treba da radi na tom stavu očekivanja BožIjeg glasa, ali takođe treba i da razvijamo kulturu očekivanja u svojim crkvama. Zdrava, zrela proročka kultura je ona u kojoj su ljudi uzbuđeni i u stavu iščekivanja, da kad god se okupimo, Bog bude prisutan i aktivan među nama i da se Duh otkrivenja može pojaviti s neverovatnom istinom koju će podeliti s nama: zajednica koja očekuje da čuje Boga sa zajedničkim stavom očekivanja. Prečesto je razlog zašto ne vidimo proboj Božijeg carstva sa znakovima i čudima u našoj sredini taj što zapravo ne očekujemo od Boga da učini mnogo.
Očekivanje proizlazi iz prisustva Boga i obnovljenog uma: to je pre svega unutrašnji proces, gde oblikujemo svoj način razmišljanja. Ali postoji i spoljni proces, praktični aspekt negovanja stava očekivanja, gde s namerom stvaramo prostor da čujemo Boga i stvaramo mogućnosti da koristimo dar proroštva. To je vrlo često jednostavno kao stvaranje prostora za slušanje Boga, zajedničko aktivno traženje njegovog otkrivenja. Kad god se okupimo, možemo da stvorimo naviku da kažemo: „Hajde da čekamo na Gospoda par minuta...“ Takođe se radi o pružanju prilika ljudima da vežbaju proroštvo u sigurnom i bezbednom okruženju.
Možemo vežbati stav očekivanja započinjući svaki dan u radosnom iščekivanju susreta s Božijim srcem i njegovim glasom, pitajući ga o tome koga bismo mogli sresti i kako On želi da te osobe blagoslovi. Verujmo Isusovim rečima u Mateju 7:11,
Koliko će više Otac vaš nebeski davati dobra onima koji ga mole?
Comments
Post a Comment