RAZUMETI STAROZAVETNE PROROKE 1. DEO

Proroci starog vremena su zanimljiva družina. Njihove reči izazivaju i njihovo ponašanje je ponekad jako čudno. Ali ne možemo da ih ignorišemo.

Starozavetni proroci zauzimaju popriličan prostor u Bibliji; ustvari, čitav jedan žanr biblijske literature je posvećen njima. Ako uključimo i proroke pisce koji su proizveli biblijsku proročku literaturu (od Izaije do Malahije), kao i dodatne karaktere identifikovane kao proroke (poput Ilije), njihova služba obuhvata praktično celokupnu Starozavetnu pripovest. Hiljade godina nakon što su zabeleženi njihovi spisi i dela,oni snažno govore savremenoj crkvi i svetu oko nas. Ali koliko su usko povezani hebrejski proroci Starog zaveta sa petostrukim prorocima Novog zaveta i crkvom danas. Šta možemo naučiti iz njihovih života, reči i službe?

Postoje dve opasnosti u proučavanju Starozavetnih proroka: sa jedne strane, mi ih potpuno ignorišemo; sa druge strane mi naše razumevanje proročke službe u potpunosti baziramo na njima.

Da bismo pravilno razumeli ulogu i službu proroka, moramo se u određenoj meri udaljiti iz starozavetne perspektive i shvatiti širu paradigmu, koja je više pod uticajem novog saveza u kom sada živimo. Isusova crkva je rođena u eri Duha i mi trebamo nove vinske mehove. Ali u isto vreme moramo da nađemo način da dozvolimo prorocima Izraela da govore u stvarnost naše crkve danas i da naučimo sve što možemo u vezi njihove službe i njihovih iskustava sa Bogom. Ako odvojimo vreme da razumemo njihov kontekst, oni nas mogu mnogo toga naučiti.

Veoma je važno da prepoznamo da su Izraelski proroci radili u veoma drugačijem kontekstu u odnosu na crkve Novog Zaveta. U Starozavetno vreme čuti Božiji glas je bilo veoma retko. Koncentraciju proročkog dara vidimo kod malog broja ljudi. Većina ljudi nije mogla čuti Božiji glas, jer oni nisu imali Svetog Duha. A bez Svetog Duha takođe nisu mogli da vagaju, niti da razlučuju. Dakle, teret je bio na proroku da tačno primi i verno preda proročku reč. Pod starim savezom, proroci su morali da govore Božije reči sa apsolutnim božanskim autoritetom, a od ljudi koji su slušali te reči se očekivalo da ih tretiraju kao ‘reči Božije’. Nije postojao prostor za greške,a zapovest je bila da se lažni proroci kamenuju. ( 5. Mojsijeva 18:20).

Dakle, ako je to kontekst, šta je bilo srce njihove uloge i misije?

Kako pokušavamo da razumemo širinu njihovog poziva, koristan okvir je razmatranje dve glavne dimenzije proročkog izraza:

 Vertikalna dimenzija: fokusirana na čuvanje i održavanje savezanog odnosa između Boga i

njegovog naroda.

 Horizontalna dimenzija: fokusirana na Božiju brigu u svetu.

Vidimo da su Starozavetni proroci bili uključeni u obe dimenzije. U našem sledećem blogu fokusiraćemo se na Horizontalnu dimenziju. Ali evo nekoliko razmišljanja u vezi Vertikalne dimenzije.

Vertikalna: U srži proročke poruke bio je podsetnik na to ko su zaista ljudi Božiji. Ljudi koji su definisani njihovim saveznim dnosom sa Jahve, jedinim istinitim Bogom. Alternativna zajednica svakoj drugoj kulturi oko njih, oblikovana od Boga neuporedivo alternativnom stvarnošću.

Proroci su davali nadu Božijem narodu podsećajući ih da, na kraju dana, oni pripadaju Jahvi.

“Budeš li prelazio preko voda, ja ću biti s tobom, i preko reka, neće te preplaviti. Budeš li prolazio kroz oganj, nećeš se opeći, plamen te neće oprljiti. Jer, ja sam Gospod, tvoj Bog, Svetac Izraelov, tvoj Spasitelj. . Zato što si dragocen u mojim očima i dostojan časti, daću ljude u zamenu za tebe.” Izaija 43:2-4

Komunicijarući Božije srce njegovom narodu, proroci su morali da urade sve kako bi zadržali pažnju Izraela na Bogu. Oni su im pomogli da razumeju njihovu sadašnju okolnost kroz Božije oči, i hrabrili ih rečima buduće nade: govoreći o vremenima kada će on doneti obnovu svim stvarima.                          Ali postojala je konstantna borba - unutrašnja borba - koja je bacila senku na proročku službu i na neki način je definisala: nemilosrdno poticanje idolopoklonstva. Idolopoklonstvo je bio prevladavajući greh Izraelaca, tamni oblak od kojeg nikada nisu mogli da pobegnu. Idoli kojima su se okrenuli su nosili lažno obećanje i brzo rešenje. Proroci su znali da su ovi idoli apelovali na iskrivljen osećaj identiteta : ako se poklonim ovom idolu moj život će biti bolji i ljudi će me voleti.

Podležući idolopoklonstvu, Božiji ljudi su negirali svoj pravi identitet i živeli iz lažnog. Jeremija vrlo snažno prenosi ovu stvarnost:

“Zgrozite se nad tim, nebesa, i zadrhtite od silnog užasa,”govori Gospod. “Moj narod je počinio dva greha: ostavio je mene, izvor žive vode, i sebi iskopao čatrnje, čatrnje napukle, koje ne drže vodu”-

 Jeremija 2:13

Mučna poruka koju je Jeremija trebao da prenese je bila: okrećući se od svoje prave ljubavi, vi slamate vaš savezni identitet.

Iz tog razloga, poziv na svetost je centralan za poruku proroka i oni bi stalno promovisali slavljenje Jahve Jer je slavljenje jedan od najboljih načina da ostanemo verni savezu i lojalni Bogu.

Tragedija priče je da je Božiji narod zaboravio ko su oni. I pod starim savezom jedini odgovor koji su proroci mogli dati idolopokloničkom narodu je osuda i smrt.

Za nas danas, mi možemo slaviti naš novi i bolji savez, ali bili bismo mudri da poslušamo upozorenja proroka Izraela: da ostanemo verni u svojoj predanosti Bogu i da iznad svega težimo njegovom srcu i prisustvu. Hajde da težimo ka tome da stvorimo proročku kulturu koja pomaže da nam oči budu fokusirane na Isusa i samo na njega.