RAZUMETI STAROZAVETNE PROROKE 2. DEO

 

Kako smo videli u prethodnom blogu, jedan od načina da razumemo starozavetne proroke je da sumiramo njihovu službu kroz dve dimenzije:

• Vertikalna dimenzija: fokusirana na čuvanje i održavanje savezanog odnosa između Boga i njegovog naroda.

• Horizontalna dimenzija: fokusirana na Božiju brigu o svetu.

U ovom blogu ćemo obraditi horzontalnu dimenziju , i pogledati kako je prorokova strast za Boga često kanalisana u strastven odnos prema svetu oko njega. Jer, na kraju krajeva  ne možeš slaviti Boga i biti nedotaknut stvarima koje dotiču Boga.

Proroci Starog zaveta su znali i za euforiju zadivljenosti Božjom slavom i za agoniju gledanja slomljenog sveta iz Božje perspektive. Za mnoge od njih, kada su se susretali sa Bogom, u isto vreme su se susretali sa božanskim pathosom: dubokim emocijama koje su u samom srcu Boga. I uobičajen rezultat toga je da je Bog koristio proroka da ukaže na različite nepravde koje su preovladavale u društvu tog vremena.

Najbolje je da počnemo sa Mojsijem. Hiljade godina je prošlo ali njegovo otelovljenje proročke službe, u obe dimenzije, još uvek ima jasan odjek. Mojsije je čuo od Boga i postao Godspodnji prijatelj, i njegov odnos sa Bogom ga obeležava kao prototip svim ostalim prorocima. I kada je Bog bio dotaknut patnjom Izraela i započeo svoj veliki plan izbavljenja, izabrao je Mojsija kao svog proroka: 

“Sada su do mene doprli vapaji Izraelaca i video sam kako ih Egipćani tlače. A, sad, hajde! Šaljem te faraonu, da moj narod, Izraelce, izvedeš iz Egipta.”- 2. Moj. 3: 9-10

Mojsije se uzdiže kao glavna figura Staroga zaveta. Priča o Izlasku je priča Starog zaveta, a Mojsije je glavni lik  priče Izlaska – velike, uzorne priče o porobljenom narodu koji postaje slobodan. Bog je podigao Mojsija kao svog predstavnika, kojem je naređeno da vodi svoj narod i da se suprotstavi zlom faraonovom režimu. Kroz Mojsija, prvog proroka, Božija stvarnost je strmoglavo ušla u dominantnu imperijalnu kulturu, u faraonovu verziju stvarnosti, tako da bi lažni bogovi bili izloženi i da bi se Božji ljudi mogli osloboditi ugnjetavanja i iskorištavanja.

Mojsije nam daje odličan okvir za razumevanje horizontalnog aspekta proročke službe i pomaže nam da razumemo kako su se mnogi proroci nakon njega priključili Božijem srcu za društvenu pravdu. U Starom zavetu vidimo da je deo proročkog poziva podrazumevalo da se bude politički komentator i aktivista: bave se izazivanjem imperije i društva i zauzimanje za marginalizovane i ranjive. Govorili su istinu vlastima i doživljavali bol zbog nepravde i ugnjetavanja.  

Amos to jasno kaže:

Neka pravda poteče kao voda . . .   Amos 5:24

Horizontalna dimenzija proročke službe je u vezi poziva na promenu: na društvenu transformaciju tako da se zaštite siromašni, tlačeni i marginalizovani. Ovde se radi o zalaganju za nemoćne i spremnosti da se stane uz potlačene. Jevrejski proroci se nisu plašili da naglašavaju potrebu Božijeg naroda da žive ispravno i da vole pravdu.

“Zar nije ovo post koji je po mojoj volji: raskidati okove nepravde, razvezivati užad jarma, oslobađati potlačene, i lomiti svaki jaram?” - Izaija 58:6

Nešto što mi je pomoglo da razumem bolje službu Starozavetnih proroka, posebno Horizontalnu dimenziju, je odlična knjiga Valtera Brugemana (Walter Brueggemann) “Proročka imaginacija” (The Prophetic Imagination) i njegov uvid u prorokovu ulogu negovanja alternativne svesti u odnosu na dominantnu kulturu. To je proces u dva koraka:

1. Kritikuj  Proročki zadatak je da pre svega da imenuje realnost slomljenosti, eksploatacije i nepravde. To znači biti u stanju izdvojiti se od preovlađujuće kulture i biti u stanju da joj se obratiš, sa očima da vide i ušima da čuju. Prorok treba da bude spreman da oplakuje, da kaže Bogu „slomi mi srce za ono što lomi tvoje“, a zatim da imenuje stvari onakvima kakve jesu.

2. Osnažuj Drugi deo proročkog zadatka je da osnažuje i podiže Božiji narod tako što će im pružati nadu i očekivanje, i pokrenuti ih na božansku akciju. Prorok pomaže ljudima da zamisle alternativu statusa quo i da očekuju Božiju obnovu svih stvari. Prorok nam pomaže da ostanemo uštimani na Božija obećanja i podseća nas da je Bog veran. 

Imajući u vidu ova dva zajedno – kritikovanje i osnaživanje – biblijska proročka tradicija izaziva nepravdu i status quo potlačenih i osposobljava Božiji narod da prigrle alternativne načine razmišljanja i delovanja. 

Šta to znači za nas?

Jedna stvar koju možemo da naučimo od Starozvenih proroka  je da - prigrliti proročku službu ne znači samo traženje Božijeg glasa i prisustva, nego i  spremnost da predstavljamo njegovu Svetu brigu. Kako tražimo Božije srce mi ćemo sigurno upoznati njegovo srce za pravdu i pravednost. Zreo proročki stil života se tiče toga da prvo budemo spremni da sedimo sa Bogom i tugujemo, a zatim da se radujemo sa Bogom i plešemo gazeći nepravdu.